Дуго већ путујем на линији 73. Путујући до школе кроз Батајницу срећем сву ту малу и велику децу, велике и мале математичаре који на путу до школе сањиво се јављају, осмехују, док понеки весело чаврљају.
Тог јутра пажњу су ми привукла два несташна враголана. Причали су о задацима које су решавали на такмичењу "Мислиша" дан раније у школи.
- Да ли си запазио десети задатак, рече један.
- Ја сам мислио да је песмица, иде некако овако: Три другара из Мостара сакупише 100 динара. Динар скупа потрошише, а остатак поделише, па одоше својој кући сва тројица певајући.
- Мој млађи брат је учествовао на такмичењу иако је други разред. Он је имао исто један баш певљив задатак: Хвалили се наши мали кликераши. Прво рече Пера: "Имам шест кликера." Чу се глас и Мише: "Имам за три више". А на то ће Радојица: "Имам кол'ко њих двојица."
Опширније...